ОЧАЈ ЈАЧИ ОД ОСМЕХА !

Ни сам нисам предвиђао толико дуге редове и такву френетичност публике. Игра се осам година, увек на карту више. Тапкароши раде испред позоришта, што не памтим. И сваки пут се заврши салвама аплауза... А све је радило против те драме – и њен жанр, јер је близу трагедије, дакле, није комедија. Траје четири сата, на сцени су 35 глумаца и 25 статиста. Обрађује послератно време... Сви маркетиншки и позоришни параметри говорили су да ће трајати годину или две, а догодило се нешто невероватно. Зашто је то тако мислим да знам. Представа је без лажне скромности јако добра. Још важније - иза себе не оставља равнодушје, јер тамо где има равнодушности, нема уметности.
Верујем да има и људи који нису срећни због тог успеха, али огуглао сам на завист. Постао сам имун. Нисам човек кафане и позоришних кулоара. Не припадам ни геј лобију, ни било којој врсти салонског позоришног света у коме се одлучује о наградама и националним пензијама.

Сигнализирате на јавну тајну да постоје кланови у култури?
Како забога не би било кланова.

Који је најјачи? Ко је тренутно културни вођа Србије?
Најмоћнији у култури су људи који су у изборној кампањи били на бини за Бориса Тадића. Ти људи су данас управници позоришта, одлучују о новцу у филмској индустрији... Лаурати великих националних признања су чланови ДС. Да не будем криво схваћен - нећу да кажем да међу тим људима нема и оних који те награде свакако заслужују, али апсолутно је симптоматично да је на делу једна врста морално-политичке припадности и подобности која се није дешавала ни у време Броза.

Страшно је што морам да ламентирам да је за време Броза било боље. Тада нисте могли да будете на челу позоришта ако нисте били члан партије, али ти људи су били значајни и велики интелектуалци. И нико вас није спречавао да радите. А сад ако нисте члан ДС не можете ни на премијеру да уђете.

Да ли су вама затворена нека врата зато што сте се политички ангажовали у ДСС?
Апсолутно јесу, али то је био мој избор.

Је ли разлог уласка у политику био да се ДСС врати на власт и промените такво стање?
Ја стајем иза идеје, а да ли је та идеја успела око себе да окупи шест чланова фамилије или шест милиона људи мени је сасвим свеједно. Битно је да та идеја буде што шире прихваћена, јер је онда лакше реализујете. То је био мој мотив. Политика ДСС баштини неколико ствари за које сматрам да су темељи и 20. и 21. века. То је, пре свега, демократија, затим државотворност, нација и вера.

Надате ли се и ви као ваше страначке колеге ванредним изборима у 2010. години?
Избори су неопходни зато што је ова влада нелегитимна, јер је добијена на лажи, пилићарски. На изборима су испливали уз плиму фантастичних, касније се испоставило минхаузенсовских обећања – 200 хиљада радних места, хиљаду евра од акција, “Мерцедес” долази у Прибој, “Боинг” у Панчево... А шта се догодило – имате људе који се самосакате, који леже на пругама тражећи оно што им припада.... Зар нико не види да је Србија земља гладних и несрећних људи, да је буквално земља очаја.

Из владајуће гарнитуре поручују да нема ништа од избора до 2012.
Избори се расписују када се одустане од изборних обећања и када нема интелектуалног потенцијала да се држава изведе на прави пут и дође до бољитка. Од обећања су одустали, а примећујете ли међу људима на власти тај интелектуални потенцијал, визију, тај политички и економски став који ће нас извести из казана у који смо упали. Наравно да не.

Шта је ваша највећа замерка кабинету Мирка Цветковића?
Влада функционише по принципу “три П” - позајми, продај, потроши. Премијер се не меша у свој посао. Имамо потпуни распад система. Ко ће да враћа те дугове? Чију децу задужују? Србија умире. Сваке године много више људи оде на гробље, него што изађе из породилишта. Годишње изгубимо један Сомбор. У Србији више не постоји село, као етичко, економско, безбедносно упориште. Ускоро ћемо сви бити Београђани, нарочито ако се направи овај идиотски мост који треба Кинези да граде. То је нож у срце српском просперитету, јер ће још 800.000 људи доћи у тај “трећи Београд”. Одакле? Из Тунгузије, Туркменистана? Не, доћи ће из Србије и опустети српска села. И сад питате зашто ванредни избори?

Питамо вас зато што то ваша странка упорно тражи.
Избори су неопходни да би се Србија морално опоравила, изашла из овог хаоса. Да се врати мрвица оптимизма у наше животе. Постали смо нација песимиста, трагичног погледа на свет. Више се нико не смеје. Не памтим када сам чуо добар виц. Видите како су нам људи обучени – зар не препознајете да су то последње залихе три пута преврнутих громби капута.

И где је излаз?
Србија нема другог излаза осим ДСС. Убедљиво најбоље би било када би ДСС имао 51 одсто гласова да сам преузме терет одговорности. То би онда подразумевало могућност сваковрсног препорода – моралног, емоционалног, привредног... Овог тренутка је то немогуће.

Зато планирате коалицију са напредњацима?
Држим да је свака коалиција боља од ове власти. Ако би савез са напредњацима био већински став странке, ја бих то прихватио.

Да ли сте спасили Србију од уласка у НАТО? Какви су одјеци иницијативе 200 јавних личности, чији сте потписник, да се народ на референдуму изјасни о приступању тој војној алијанси?
То упозорење је спречило да Србија пузећи уђе у НАТО. Моје је легитимно право да мислим да је улазак у НАТО - смрт за Србију. То је исто као када би вам комшија предложио да полно општи са вашом супругом петком и за то ће вам давати 500 евра. Можете да укључите рационални апарат – није сапун неће се потрошити, а и са 500 евра платићете струју, грејање, воду. Уз то комшија је снажнији и јачи, тако да елиминишете опасност да добијете шамарчину у лифту. То је позиција Србије - да пољуби руку џелату који ју је тукао и убијао јој децу.

Је ли Коштуница био организатор те иницијативе?
Мислим да није, а шта и да јесте. У чему је проблем ко је повикао: “Држ'те лопова”. Ја бих волео да је Коштуница то организовао. Шта га то спречава?

Русија нам је поручила да ће променити став о Косову уколико приступимо НАТО?
И треба да га промени. Зашто би Србија заслуживала безгранично и вечито поверење Русије. Њен интерес је да Србија не буде у НАТО. Суштина је да ће 21. век бити век похода Америке на Русију... Та потковица која се полако затвара око Русије не трпи ту белу флеку која се зове Србија. Та потковица би већ стегла Русију да пијани Јељцин, срећом по Русе, није испустио своју племениту душу.

Ако Руси наставе са тим дељењем “савета” Србији, биће у праву они који тврде да ћемо постати њихова губернија?
А у чему је разлика да ли смо руска губернија или 51 америчка држава?

Шта милсите о иницијативи Велимира Илића да се Војислав Коштуница кандидује за председника Србије и наследи Тадића?
Коштуница је човек који би био идеалан председник. А шта то Коштуницу хендикепира да буде на челу државе? Можда поштење или образовање или чињеница да је један од ретких ренесансних интелектуалаца у Србији?

Подржали бисте његову кандидатуру за шефа државе?
Апсолутно бих подржао.

Шта пишете?
Радим драму која се зове “Матура”. У угоститељском објекту, подељеном на два дела, истовремено славе они који су матурирали 1980, дакле 30 година матуре, а поред њих клинци који сада имају 19 година. На једној страни су они којима су неки други, а делом и они сами, проћердали младост и идеале. А са друге стране су они који би требало да тек освајају животе, али су у то освајање кренули са пиштољима и ножевима. Као пре неколико дана испред “Шуматовца”.

Ко је шеф у кухињи – ви или ваша супруга Љиљана Благојевић?
Сви аутентични Сремци су папучићи. Нама жене држе новчанике, а ми варјаче. Кувам пасионирано и са радошћу.

Имате ли амбиције да једног дана будете министар културе?
Имам разне амбиције у животу. Прва је да будем деда. Има у ДСС много људи који са лакоћом могу да буду министри културе. Мени је далеко важније да се спроводи концепт стабилности српске културне мапе, него да ли ћу се возити у црном “аудију” и паркирати га на месту предвиђеном за инвалиде.

Недељник “Арена 92”, 18.02.2010.год.

---

Најновије у овој категорији: