Sednica Glavnog odbora DSS-a, Centar Sava, 28. decembar 2008

UVAŽENI GOSPODINE PREDSEDNIČE, UVAŽENI POTPREDSEDNICI,
DAME I GOSPODO ČLANOVI GLAVNOG ODBORA,

Veliki Slobodan Jovanović je govorio da u životu svakog čoveka postoje momenti u kojima se ne opredeljujemo prema interesima nego prema dužnostima. Osećaj dužnosti je bio taj koji me je rukovodio u odluci da stupim u članstvo Demokratske stranke Srbije, uprkos njenom nedavnom odlasku u opoziciju, uprkos okolnostima u kojima je aristotelovsko poimanje politike potpuno obesmišljeno i svedeno na nivo prizemne potrebe pojedinaca da se probije i da progospoduje, uprkos rasprostranjenosti etičkog posunovraćenja koji preti da čestiti obraz ukalja, uprkos mojim ličnim planovima. Ali interesi su jedno, a dužnost nešto sasvim drugo. Zarad te dužnosti, danas sam ovde među vama, čvrsto uveren da se nikada neću postiditi svog izbora, jer DSS je stranka koja se svih ovih godina nepokolebljivo bori za svoju Srbiju, za svoj narod, ali i za poštovanje principa pravde, prava i demokratije, iskazujući idejnu DOSLEDNOST iznova i iznova. Doslednost koje su se, nakon poslednjih stranačkih prestrojavanja, mnogi odrekli.
Dame i gospodo, kao savetnik u Kabinetu predsednika Vlade prethodnog saziva, imao sam prilike da se izbliza upoznam sa politikom o kojoj vam sada govorim, i zato svedočim, istine radi, da je državničko požrtvovanje prvaka DSS-a sa dr Koštunicom na čelu, kome su priznanje odale mnoge državne administracije, bilo ključno u procesu stabilizacije i daljeg napretka zemlje. Neprespavane noći sudbonosnih promišljanja zarad dobra Srbije govore o ljudima koji probleme nisu rešavali žrtvovanjem drugih, već sopstvenim žrtvovanjem. Ako je to cena sadašnje pozicije stranke, onda je ona vrednija od bilo koje pobede, pogotovu pobede koja je iskamčena marketinškim trikovima, ideološkim dualizomom i nasilnim pragmatizmom, koji nikada ne može stvoriti društvenu stvarnost, koja proizvodi onu veru u ideal koja je jedan od uslova društvenog kretanja i usavršavanja. Jednostavno ne može se visokim idealima a niskim moralnim stavovima ništa postići, jer moralnost nije ono što se može biti, već ono bez čega se ne može živeti.
Ovu istinu DSS je svedočila bezbroj puta, posebno kroz borbu za očuvanje Kosova, koja će na sudu istorije ostati zabeležena kao retko nadahnuta, promišljena i visokodržavna politika, koja neodustajući od načela međunarodne pravde svoju potvrdu je dobijala kako kroz SB UN, pre svega izrazitom podrškom Rusije, tako i od 150 zemalja u svetu koje su se usprotivile secesiji Kosova. Pored ovih činjenica, veličina DSS se ogleda i u sposobnosti procene mnogih događaja, počev od važnosti potpisivanja energetskog sporazuma sa Rusima, o opasnostima koje sa sobom nosi misija Euleks, o nesposobnosti funkcionisanja sadašnje vladajuće koalicije, o institucionalnoj i budžetskoj krizi itd.
Razlog mog javljanja, dame i gospodo, zapravo leži u nameri da sebe i vas samo podsetim na suštinske odlike DSS-a, radi čijih vrednosti vredi istrajati i boriti se. U toj borbi moramo da budemo jedinstveni, jer samo tada možemo biti jaki. A bićemo jaki ako umemo dobro da osluškujemo znake sadašnjeg vremena i ako ne dozvolimo da budemo zavedeni dnevno političkim opijatima, čije poslednje namere su svima nama dobro poznate. Dužni smo da u svoj svojoj slobodi i kreativnosti damo pečat istoriji i sopstvenom postojanju, ali ne bilo kako, već pečatom Svetosavskog zaveta u ljubavi, trpljenju, žrtvi, veri, onako kako su i preci naši činili, da u suprotnom ne bi se pretvorili u narod lišenog osećaja patriotizma koji, po rečima Dučića, prelazi iz jedne zemlje u drugu kao što divlja zver prelazi iz Konga u Sudan. Dužni smo, više nego ikad, da budemo nosioci Smisla, čija ipostas je jedino rešenje za ovaj posrnuli svet, baš onako kao što je nosilac smisla bio i onaj srpski vojnik koga je Višeslav Drinčić, prelazeći Albaniju 1915. opisao sledećim rečima: „Pored puta leži vojnik ukočen ko mumija. Na njemu pocepano odelo, kroz koje viri blatnjavi kostur. Kroz progorelu šajkaču vide se čuperci kose, a po njima hiljade gnjida i poganih insekata. Lice mu bledo, zubi iscereni. Oko pojasa mu izdrte fišeklije, niz kukove obešena kanija. Na levoj nozi koja nema nogavice, zjape velike rane, po kojima gmižu crvi. Na grudima mu medalja za hrabrost iz 1912. Dok on tako leži, više njega lete gavrani, čekajući sumrak, pa da se slete na svoj plen.“
Da li mi, dame i gospodo, kao potomci jedne jedine Srbije se žrtvujemo za tu istu Srbiju srazmerno žrtvi koju je ona podnela radi nas? Ko je taj koji se oglušuje o ovu dužnost?
Da li je ova žrtva, kao i na stotine hiljada drugih, bila uzaludna, zavisiće isključivo od naše spremnosti, da shodno potrebama savremenog čoveka, u ovom ponovo presudnom trenutku, izrgađujemo Srbiju na temeljima najboljih srpskih tradicionalnih vrednosti. DSS je stranka koja je stvorila prostor za ostvarenje ovih mogućnosti, stranka koja je pružila priliku svakom svom članu da postaje ambasador slobodne demokratske misli, ali misli koja je smislena, mudra a ne srljajuća i ideološki zarobljena, misli koja od Evrope samo traži evropsko razumevanje. Sve van toga preti da se pretvori u proces desupstancijalizacije koji neminovno rađa retoriku uslovljavanja, kao i principe dvostrukih aršina, koji postaju imanentni oblici evropskog političkog manira.
Na kraju, da završim , kako sam i počeo - Slobodanom Jovanovićem koji je promišljajući o politici zapisao „Lako je beležiti ono što se vidi, treba biti kadar videti ono što će se beležiti“. Ukazivanjem poverenja i podrške DSS-u, dame i gospodo, bićemo kadri da gledamo u budućnost, kada će deca dece naše beležiti period blagostanja i jedinstva. Srbija i DSS u njoj su nam još jedna šansa da se kao narod ujedinimo, oduhovimo i osvestimo.

Hvala vam na pažnji.
Petar Petković

---

Најновије у овој категорији: