![]()
|
Blog „Ни у дневној политици ни у културној атмосфери не постоји осовина која би очувала традицију државности до које је српски народ сам дошао кроз вишевековну борбу и велике жртве“, истиче у интервјуу за „Печат“ потпредседник Демократске странке Србије То што је Косово проглашено “јединственим случајем” не значи да сепаратизам у Европи неће расти, нити да неће у некој ближој будућности бити формиране нове независне државе у чланицама ЕУ, али сви ће брижљиво пазити да, чак и ако се то деси, никад не буде повезано с тим случајем. ЖЕЉКО ЦВИЈАНОВИЋ
ПРИРЕМЕ ЗА ВЛАДУ ТОМЕ И БОРИСА ИЛИ ШТА ЋЕ ДАЉЕ БИТИ СА СРБИЈОМ 03.08.2010. 16:18:13
Борис јесте учинио много да Србија буде марионетска творевина, али он, који то није омогућио својим ентузијазмом већ својим слабостима, не може да обезбеди да тај процес постане неповратан. Зато ће морати да влада са Томом Ако би се овако наставило то знчи да би две трећине становништва било испод границе, или на самој граници, апсолутног сиромаштва Али ако хоћете да побегнете од „Великог брата\" наићићете на другом програму на „Малу сестру\", на трећем програму на „Усамљени ранч\". Немате ситуацију у којој ћете неком клинцу уместо неке литерарне порнографије понудити „Рат и мир\". До тога се долази стрпљиво. О данашњој српској влади не мислим ништа добро, али ми делују сасвим невини у овом подметању. Осим у најважнијем - што не делују ни као да им смета то царевање лажи на јавној сцени, што им не смета чак ни када им пред њиховим очима урушавају и ово мало сачуваних институција Погрешна представа тадићеваца о демократском парламентаризму у коме они (власт) као хоће нешто да изгласају, а ми (опозиција) им као то не дамо, створила је погрешну слику о парламенту као власништву владајућих партија, односно владе, у коме су сви остали зло које треба затрти Пропагандна флоскула да су сва зла настала „у време владе Војислава Коштунице“, праћена небулозом о Коштуничиним пиротехничким дејствима на америчку амбасаду, ускоро може добити шире значење. Тако ће Војислава Коштуницу ускоро неко окривити за то што се током његове владе десила поплава или земљотрес, или што су лета била топла, а зиме хладне Што је деведесетих у политици била Мира Марковић, то је данас очито Млађан Динкић. Лажима, бахатошћу, дрским односом према колегама и народним посланицима, он предњачи у односу на друге министре. Овај сујетни човек изградио је временом унутрашњи отпор према парламенту, у којем би могао да буде изложен незгодним питањима или критици. Има људи према којима се сат може навијати. Таман када се почео припремати полугодишњи помен усвајању војвођанског Статута, један од њих, Живан Берисављевић, стара крв равничарског аутономаштва из времена када су и унитаристи и сепаратисти седели у истој партији, решио је да направи следећи корак. Берисављевић је у Данасу (12. април) потписао платформу нечега што се зове Трећа војвођанска конвенција, чијег је, сазнајемо од потписника, председник Координационог одбора. Са каквом површношћу и незнањем је приступљено изради Закона о регионалном развоју најбоље показује чињеница да није прошло ни девет месеци, а он се већ мења. Сада нас министар економије обавештава да Србија неће имати седам статистичких региона, него само пет. А зашто? Какав је проблем што би Сјеница припала Западном, а Нови Пазар и Тутин Централном региону? Која држава је спремна да испуњава све услове које јој не постављају властити грађани него долазе споља? Ниједна. Која европска држава је успоставила политичко начело „ЕУ нема алтернативу“? Ниједна, осим Србије. Да ли нам ишта значе скорашњи примери ирског референдума и Клаусовог добијања гаранција за Чешку. Чак и ако би чланство у нато донело уштеду, да ли би то било вредно чланства. Влада функционише по принципу “три П” - позајми, продај, потроши. Спречили смо пузећи улазак у НАТО. Постали смо нација песимиста. Свеједно је да ли смо руска губернија или 51 америчка држава Која је то светска сила и ЕУ захтевала од српске Владе такву ризичну, расколну, краткоумну националну и државну политику? НАТО и данас спроводи геополитичке циљеве који су у директној супротности са виталним интересима Србије За разлику од Немачке и Турске, власт у Србији маркетиншки произведеном илузијом о лидерству на Балкану прикрива ерозију националног и државног интереса. Када би Србија заиста била лидер у региону, она би примењивала исту стратегију као Немачка или Турска. Ако већ не у односу на све земље у региону које имају културну блискост, онда бар у односу на делове српског народа у тим земљама. Таква стратегија је, међутим, Србији изричито забрањена. Сваки покушај заштите права Срба у суседним државама означава се као великосрпски експанзионизам, а њено право на одбрану државног суверенитета на целокупној територији чак се криминализује. Садашњи став Србије према збивањима у БиХ је јако амбивалентан. Председник Борис Тадић, који очигледно води ове послове, већ годину дана шаље у земљу, регион и свет једну погрешну поруку. Она отприлике гласи: ми (Србија) ћемо прихватити сваки споразум до кога договорно дођу представници три народа у БиХ. Грађани Србије, налазећи се на маргинама политичког живота, стекли су услове не само да се ништа не питају, него да ништа и не одлучују. Међутим, свако одлучивање које се остварује мимо воље народне већине чини и одлуку али и оног који одлучује нелегитимним. Зато судбина земље не сме да зависи од појединаца, већ само од друштва у целини, чије је искуство једини сигуран залог очувања културне и националне особености будућих генерација. НАТО је војна организација која води ратове по свету, а ратови су рушилачки и коштају. Додуше, велике силе воде и освајачне ратове да би за себе обезбедиле енергентске и сировинске ресурсе и тржишта. Можда присталице НАТО-а мисле да ћемо учлањењем и ми учестовати у деоби ратног плена и на тај начин остварити економску корист. Ова Влада се често понаша као неверница која је Некоме тајно обећала нешто, па чека згодан тренутак да и нама саопшти своја неверства. У случају Србије укључивање у НАТО би значило накнадно признање да је исти тај НАТО с правом нанео толико материјалног и моралног зла управо Србији, пре само десет година. Фонд «Слободан Јовановић» покреће на свом сајтy серију интевјуа везаних за однос према чланству Србије у НАТО-у. Намера нам је да се обратимо познатим личностима из јавног и културног живота како би наша јавност могла да се упозна са најширом аргументацијом везаном за ово суштинско питање савремене Србије пре него што се и сама изјасни о томе. Чињенице о \"АФЕРИ СТАНОВИ\" инкоструисанoј од стране ДС-а са додатком законских уредби. Једно од таквих лажљивих обећања било је закључење Споразума о стабилизацији и придруживању између Србије, с једне, и свих чланица Европске уније понаособ, с друге стране. Тај Спорзаум је истог тренутка када је потписан и суспендован, као да уопште није закључен. Јер, за укидање ове суспензије неопходан је нови пристанак сваке стране уговорнице понаособ, што значи да Споразума нема, и да га уопште није ни било
Због свега наведеног заиста није битно шта је Џозеф Бајден рекао у Београду. Много занимљивије од речи потпредеседника САД-а, које као што смо видели не представљају никакву новост, јесу изјаве српских високих званичника. Њихове реакције су много индикативније за оцену стања једне државе која сваким даном све мање личи на озбиљну државу, и једног народа који сваким даном све мање личи на озбиљан народ. У оголићењу стања Србије и њених политичко-медијских елита лежи прави значај доласка америчког потпредседника у Београд и утолико је перспектива из које су српски медији извештавали о Бајденовој посети била суштински погрешна. У Србији се предвиђа да ће до краја године још најмање 250 000 радника добити отказ. У великим предузећима то се већ дешава, а Унија послодаваца најављује додатна отпуштања због увођења пореске пљачке коју је ова Влада институционализовала у марту месецу. Чак се и у медијима, тим послушним следбеницима власти у Србији, догађају отпуштања, прво кроз принудне одморе, а онда и формалним решењима о отказу радног односа. И док се на сајму аутомобила продају аутомобили вредни преко 80 000 евра, затварају се социјалне кухиње, опорезују се пензије, станови преко 60 квадратних метара, а држава не чини ништа да, у складу са постојећим законима, испита порекло имовине политичара блиских владајућем режиму. Србија се, убрзано, једноставно распада на два дела: на сиротињу која је спремна за еутаназију, и на политичко-криминалну елиту. 27.03.2009. 22:48:31
Тако се завршила једна ера, а на почетку друге пружен нам је чист лист хартије да на њему испочетка пишемо историју Србије. Став грађана је и у овом тренутку недвосмислено јасан. Огромна већина је против сецесије Војводине. Кажем, у овом тренутку, иако нису адекватно обавештени, ни свесни каква се питања преламају на Статуту Војводине. Када би били обавештени , још више би се противили отцепљењу. Конзервативна идеологија и њен вредносни систем су брутално гушени у комунистичко време. Обновом моралних темеља на којима она почива, као што су вера, породица, част и ред, и враћањем свих идентитетских вредности у жижу, стварају се услови за поновно напредовање суштинске слободе у Србији. Овај процес, који бисмо могли назвати неком врстом конзервативног устанка, вратио би идеји слободне државе нужно поштовање и несебично је третирао као заједницу оних који су је градили, нас који у њој живимо и наше деце којима је остављамо. Петар Петковић, Седница Главног одбора ДСС-а, Центар Сава, 28. децембар 2008 Мере за ублажавање кризе – Ненад Поповић (Слободан Самарџић, „Градња и разградња државе“, Филип Вишњић, Београд, 2008., стр.538.) НЕУТРАЛНА СРБИЈА ОДГОВОР КРИТИЧАРИМА ВОЈНЕ НЕУТРАЛНОСТИ
|
Видео
медијска архива
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||