09.03.2010.
Na samitu NATO koji je održan u aprilu prošle godine, javno je pozdravljena opredeljenost Srbije ka članstvu u toj organizaciji. Sa druge strane imate izjave Šutanovca koji svaki put bodri ulazak Srbije u NATO, a po sredi je ono što se dešava sa Kosovom. Oni se retorički zalažu za neutralnost, a sa druge strane rade sve ne bi li se pristupilo NATO. Po našem mišljenju, članstvo u NATO je u ovom trenutku potpuno nepotrebno i treba poštovati donete dokumente koji to potrvđuju

Demokratska stranka Srbije je nedavno javnosti predstavila nova lica svoje partije. U glavne stranačke organe izabrani su mladi ljudi, obrazovani, mahom pavnici, javnosti (do sada) manje poznati.

Među mlađim pojačanjima DSS jeste i Milica Radović. U razgovoru za "Svedok" objašnjava šta je motivisalo stranku da se „promeni“, šta će biti cilj nove generacije kadrova DSS, ali govori o ključnim političkim temama koje potresaju Srbiju.

Šta će biti zadatak novih, mlađih ljudi u stranci?

- Mi želimo da na bolji i jači način izvršimo promenu u stranačkoj strukturi i da se takvi ojačani bolje pripremimo za naredne izbore koji bi, po nama, trebalo da budu što pre. Od osam potpredsednika koliko sada imamo, četiri novoizabrani su mladi ljudi. Razlog zbog kojeg smo istakli mlađe je vrlo jasan. Za nas su važili stereotipi da mi nismo stranka koja komunicira sa mladima, već da smo troma i poprilično interna stranka. Ovim promenama mi želimo da pokažemo upravo suprotno i da pokažemo da se DSS brine za komunikaciju sa mlađom populacijom.

Vi ste izabrani za potpredsednika stranke. Šta će biti Vaša uloga?

- Moj zadatak biće da na jednostavniji način mlađoj populaciji prenesem poruke stranke. To nikako ne znači odustajanje od sadržine i suštine samih poruka, već prezentovanje tih poruka onako kako bi one bile prihvatljive za mlađu populaciju.

Vojislav Koštunica je nedavno izjavio da je „zadovoljan politikom koju stranka vodi“ da je „potpuno uveren u njenu ispravnost“. Ako je tako, kako objašnjavate pad popularnosti stranke sa preko sedamdeset odsto nakon 2000. do današnjih 6-7 odsto?

- Od osnivanja DSS, pa do danas mi nismo vodili nikakvu populističku politiku. Uvek smo u prvi plan isticali one teme koje su najteže ostvarljive – opstanak države, očuvanje teritorije, prvi smo pokrenuli priču oko statuta Vojvodine. Zbog promovisanja politike koja nije populistička, već nacionalna i državotvorna, najčešće je slučaj da ona i nije toliko popularna među samim stanovništvom. Ukoliko pogledamo prilike u državi, evidentno je da narod jednostavno želi da preživi. Pošto imamo takvo stanje, onda je normalno da ove teme po kojima smo postali prepoznatljivi dobijaju manje značaja.

DSS uživa ugled ozbiljne, nacionalne stranke, ali i stranke koja je „autistična“ kada je u pitanju odnos prema medijima. Mnoge redakcije, pa i „Svedok“ imaju veoma rđava iskustva kada je u pitanju dobijanje izjava ili intervjua većine vaših najviših funkcionera. Činjenica da je DSS oformio informativnu službu tek pošto je napustila vlast – za mnoge u medijima, ali i u samom DSS, upravo potvrđuje tezu o autističnosti.

-Mislim da će postavkom novih kadrova stvari definitivno biti drugačije. Mi ćemo se truditi da u svakom trenutu budemo dostupni medijima. Ukoliko stranka želi ozbiljno da se profiliše na političkoj sceni, nedopustivo je da se dešava ovo što ste rekli. Biću uvek raspoložena za sve kontakte sa medijima, jer bez toga nema opstanka na političkoj sceni.

Kako pokrenuti Srbiju?

- Ključ za promene u Srbiji leži u tome da svi vodeći političari sednu i postignu saglasnost oko najvažnijih nacionalnih, državnih i ekonomskih pitanja. Nažalost, do sada to tako nije rađeno. To je ono što Srbiji fali i to bi trebalo promeniti. Očit primer je Kosovo.

Po čemu je očit primer?

- Mi smo dugo tvrdili da su Kosovo i evropske integracije izuzetno tesno povezani, dok su u DS govorili da se radi o dva koloseka. Koliko je njihova odluka bila pogrešna najbolje govori sadašnje vreme. Aktuelna vlast nije želela da prihvati dijalog sa EU o Kosovu i na taj način su se jasno opredelili šta je za njih važnije. Za njih je nesumnjivo važnije približavanje EU nego očuvanje sopstvene teritorije.

Vi optužujete sadašnju vladu da je napustila politiku prema Kosovu. Ipak, često se čuju kritike na oštru retoriku i istupe ministra Jeremića o Kosovu. Sa druge strane, pre nekoliko dana je na sastanku premijera Cvetkovića i predsednika EU Rompeja potvrđeno da će SSP biti ratifikovan u junu. Utisak je da se radi na oba polja.

- Retorika je jedno, a činjenice drugo. Sam ministar Jeremić i celokupna spoljna politika je pala onoga trenutka kada je Euleks došao na Kosovo, jer je on predviđen planom Martija Ahtisarija kao sredstvo za nastavak konsolidacije Kosova.

Bilo je nekih „sumnjivih“ poteza i sa naše strane?

- Štaviše, naša spoljna politika je u tom trentku išla u pravcu da se čak lobira kod Rusije da ona zažmuri kada se usvajao sporazum Ban Ki Muna o šest tačaka, čime je napravljen lažni pravni okvir za dolazak Euleksa. Sa druge strane imamo činjenicu da je mimo očiju javnosti potpisan protokol o policijskoj saradnji Vlade Srbije i Euleksa. Taj sporazum nigde nije objavljen. Iako je taj sporazum predstavljen kao protokolarni, portparol Euleksa je izjavio da sporazum i te kako podrazumeva uključenost kosovske policije u njegovo sporovođenje. To znači da sa jedne strane, javno, ne priznajemo kosovsku državu a da, sa druge strane, sa njenim organima imamo sporazum o saradnji. Time je potpuno jasno kakva je zapravo politika ove vlade.

Optužujete vlast da je napustila politiku vojne neutralnosti. Ipak, svi državni zvaničnici odbacuju i na međunarodnim forumima govore o tome da je neutralnost i dalje naš put. Gde vi vidite da je ta politika napuštena?

- Na samitu NATO koji je održan u aprilu prošle godine, javno je pozdravljena opredeljenost Srbije ka članstvu u toj organizaciji. Sa druge strane imate izjave Šutanovca koji svaki put bodri ulazak Srbije u NATO, a po sredi je ono što se dešava sa Kosovom. Oni se retorički zalažu za neutralnost, a sa druge strane rade sve ne bi li se pristupilo NATO. Po našem mišljenju, članstvo u NATO je u ovom trenutku potpuno nepotrebno i treba poštovati donete dokumente koji to potrvđuju.

Kažete „u ovom trenutku“. Da li smatrate da će biti i drugih trenutaka, ili je DSS opredeljen da Srbija nikada ne uđe u NATO?

- DSS je opredeljena da Srbija nikada ne bude u skoplu NATO, pogotovo što nije jasna ni sama svrha njegovog postojanja.

Nedavno je DSS potpisala sporazum sa SNS. Međutim, utisak je da je Vojislav Koštunica dostao oklevao i da nema potpuno poverenje u Tomislava Nikolića. Da li DSS ima poverenje u Tomislava Nikolića?

- U DSS postoji potpuno poverenje u nas same. Mi sarađujemo sa drugim opozicionim strankama, održavamo akcije, ali smatramo da u trenutku dok izbor još nisu raspisani nisu neophodni čvršći oblici saradnje.

Da li DSS, SNS i NS imaju ugovoren konkretan zajednički koncept kojim mogu da pariraju aktuelnoj vlasti i da izazovu izbore?

- Mi smo sa SNS potpisali sporazum o principima koji se konkretno odnose na NATO, Kosovo i Metohiju i socijalnu i ekonomsku politiku. To su principi na kojima će se formirati buduća vlada.

Može li Srbija da se izvuče iz aktuene ekonomske krize bez uzimanja novih kredita?

- Mislim da je u ovom trenutku tako nešto nemoguće. Ipak, važno je da kredit koji uzimamo bude usmeren da podsticaj domaće privrede, a ne na pokrivanje budžetskog deficita. To je ono što zameramo ovoj vladi. Na samom početku, kada se videlo da će ekonomska kriza da zavlada Srbijom, mi smo svim stranakam i opozicionim i onima u vlasti ponudili da se sedne za sto i da se naprave mere za izlazak iz krize. Naravno, za to nije bilo sluha.

Na, mahom, elektronskim medijima o tome se malo priča?

- Ukoliko pogledate informativne programe videće da su ekonomske i socijalne teme koje dominiraju svuda u svetu za našu vladu potpuno skrajnute.

Ovih dana dominira tema sa pregovorima sa MMF.

- Rekli smo da treba da se zalažemo za mere koje će dovesti do smanjenja javne potrošnje i državne adminstracije.

Vi se zalažete za otpuštanje ljudi?

Mislim da je u ovom trenutku neophodno preduzeti i nepopularne mere kako bi Srbija za par godina stala na svoje noge. To možda nije popularno reći, ali bez toga nema oživljavanje domaće privrede i ozbiljne politike. Ako smo se dogovorili da je nephodno da dođe do smanjenja državne administracije, koja, iskreno nije podnela nikakav teret ove krize, za razliku od privatnog sektora, onda je neozbiljno prema jednoj međunarodnoj organizaciji kakva je MMF ne uraditi ništa. Rok za to je bio 31. januar, a mi ništa nismo uradili.

=Podsećanja radi vlada Vojislava Koštunice je 2005. otpustila 3000 državnih službenika i to je jedini put da je vlada to uradila.